Мирко Рондовић је рођен 1945 године у Видрама код Пљеваља. Основну школу и гимназију је завршио у Пљевљима, а Вишу школу за спољну трговину у Београду.

Певачку каријеру је почео као гимназијалац у КУД "Волођа" из Пљеваља а по доласку на студије у Београд постао је вокални солиста АКУД "Бранко Крсмановић" са којим је обишао многе земље на свим континентима.

Прве трајне снимке за Радио Београд је снимио 1968. године а после победе и освојеног првог места на такмичењу вокалних солиста културно уметничких друштава Београда 1970. године и пласмана у финале такмичења певача из целе земље познатог под називом "Први глас студија шест" постао је стални солиста Радио Београда. Од тада, па до данас за фонотеку радија снимио је око 100 трајних снимака, отргавши од заборава многе дивне песме из Старог Раса, данашњег Санџака, Црне Горе, БиХ и Македоније. Снимио је више сингл и лонг плеј плоча као и ЦД издања. Појављивао се у скоро свим најважнијим емисијама Телевизије Београд, Титоград (данашњи ТВ Црне Горе) Новог Сада, Приштине, Сарајева, Бања Луке,као и на многим приватним ТВ станицама.

Компоновао је око 30 песама од којих је свакако најпознатија "Сви пљеваљски тамбураши". Осим ове песме познате су његове интерпретације песама: "Грана од бора", "Тамбурало у тамбуру момче", "Снијег паде на бехар на воће", "Прођох кроз гору", "Дуни ветре мало са Неретве", "У лијепом старом граду Вишеграду", "Ил је ведро ил облачно", "Једна суза закључана", "Још не свиће рујна зора" итд. Највише оцене од стручњака је добила његова интерпретација једине Његошеве љубавне песме "Ноћ скупља вјека" као и песме "Хајдана" коју је написао Краљ Никола И Петровић. За обе ове песме музику је написао професор Илија Милатовић.

Представљао је Црну Гору на великим међународним манифестацијама као што су Дани црногорске културе у Русији, Немачкој и Енглеској. Био је представник Југославије на фестивалу подунавских земаља познатим под називом Дунав-фест, а Радио Београд и радио Титоград на манифестацији Дани радија на Брезовици.

Од многобројних признања посебно истиче награду града Београда за културно уметничку делатност коју је добио 1976. године. Признат му је статус УМЕТНИКА а касније и статус ИСТАКНУТОГ УМЕТНИКА.

Добитник је ЦРНОГОРСКОГ ОСКАРА ЗА ЖИВОТНО ДЈЕЛО, као, њему посебно драге, НАЈВЕЋЕ НАГРАДЕ СВОГ РОДНОГ ГРАДА ПЉЕВАЉА "20 НОВЕМБАР" за посебан допринос и афирмацију града и општине. Од удружења УТЕКС добио је ПОВЕЉУ ЗА ОЧУВАЊЕ ЛЕПЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ. Из Руске Федерације му је послато БЛАГОДАРСТВЕНОЕ ПИСЬМО (писмо захвалности) за учешће у великој манифестацији Дани црногорске културе у Русији. Престижна Вукова задужбина је издала књигу "ДАНИЦА" у којој је 30 страна посвећено Мирку Рондовићу. Посебно признање стигло је из издавачке куће ПГП РТС која му је издала троструки ЦД под називом "ЗАПИСАНО У ВРЕМЕНУ" са 67 песама, а за чије издавање постоје веома строги критеријуми. Тај ЦД ПГП је издао за само 12 певача из Србије и бивше Југославије (из Црне Горе само за Ксенију Цицварић и Мирка Рондовића).

Учествовао је у филму проф. режије Салија Салинија из Измира "СЕВДАЛИНКА АЛХЕМИЈА ДУШЕ" као тумач севдалинки из Санџачко-Рашке области. За свој уметнички рад, као и за учешће у многобројним хуманитарним концертима добио је много захвалница, диплома, повеља.

Ипак, од свих признања Мирко истиче да су му најдража она која добија од својих колега, легенди народне музике:Сафета Исовића,Предрага Цунета Гојковића,Божидара Иванишевића,Звонка Богдана и изузетних музичара попут Љубише Павковића. Сви они су то изнели и јавно потврдили у медијима (видети на сајту у рубрици "Други о Мирку").

Упоредо са богатом музичком и естрадном каријером Мирко Рондовић је од 1970 до 2000. године имао успешну и радну каријеру у НИП "Политика" где је напредовао од референта адреса, инспектора продаје, референта за план и анализу, шефа Одељења тиража, до руководиоца Сектора тиража и пласмана свих политикиних издања. Увео је низ техничких и организационих иновација у послове пласмана и продаје штампе, за шта је више пута похваљиван и награђиван.

Мирко Рондовић посебно истиче да дугује велику захвалност својим родитељима,оцу Тодору и мајци Перки, јер је од њих наследио музикалност и јер су му они били највећи узори у људском, моралном, радном и сваком другом погледу. Поносан је и на своју браћу:Радоја (Рашу), Милоја (Мишу), Маринка и Вељка. Сви су честити и поштени људи и сви имају факултетско образовање. Два брата, Маринко и Вељко, су се такође опробали као певачи. Вељко је као студент био солиста "КУД Жикица Јовановић Шпанац",а Маринко се поред свог приватног бизниса, такође бави певањем као и компоновањем. Мирко и његова браћа имају и сестру Миленку (Милу) која је у младости такође испољавала таленат за песму.

Ипак, као свој највећи успех, Мирко истиче то што је отац петоро деце. Има ћерку Нину (1992) и четири сина: Ненада (1970), Предрага (1971), Александра (2000) и најмлађег Огњена (2008). Најстаријег Ненада је добио у 25-ој, а најмлађег Огњена у 63-ој години живота. Његова омиљена мисао је: Није богат ко има куле и градове, већ ко има кћери и синове.


Пишите Мирку Администратор сајта